Глобална економија 2023

Свет мора избегавати фрагментацију

Сада је посебно изазовно време за глобалну економију са изгледима за које се очекује да ће потамнити 2023.

Три моћне силе коче глобалну економију: сукоб између Русије и Украјине, потреба за пооштравањем монетарне политике усред кризе трошкова живота и сталних и све ширих инфлаторних притисака и успоравање кинеске економије.

Током годишњих састанака Међународног монетарног фонда у октобру, пројектовали смо да ће глобални раст успорити са 6,0 одсто прошле године на 3,2 одсто ове године.А за 2023. снизили смо нашу прогнозу на 2,7 одсто — 0,2 процентна поена ниже него што је било пројектовано неколико месеци раније у јулу.

Очекујемо да ће глобално успоравање бити широко засновано, са земљама на које отпада једна трећина глобалне економије ове или следеће године.Три највеће економије: Сједињене Државе, Кина и еврозона, наставиће да застоје.

Постоји једна од четири шанса да би глобални раст следеће године могао да падне испод 2 процента – што је историјски минимум.Укратко, најгоре тек долази, а очекује се да ће неке велике економије, попут Немачке, следеће године ући у рецесију.

Хајде да погледамо највеће светске економије:

У Сједињеним Државама, пооштравање монетарних и финансијских услова значи да би раст могао бити око 1 одсто у 2023.

У Кини смо снизили прогнозу раста за наредну годину на 4,4 одсто због слабљења сектора некретнина и слабије глобалне тражње.

У еврозони енергетска криза изазвана сукобом Русије и Украјине узима велики данак, смањујући нашу пројекцију раста за 2023. на 0,5 одсто.

Скоро свуда, рапидно растуће цене, посебно оне хране и енергије, изазивају озбиљне тешкоће за угрожена домаћинства.

Упркос успоравању, инфлаторни притисци показују се ширим и упорнијим него што се очекивало.Очекује се да ће глобална инфлација достићи врхунац од 9,5 процената 2022. пре него што се успори на 4,1 проценат до 2024. Инфлација се такође шири изван хране и енергије.

Изгледи би се могли даље погоршати, а компромиси у политици постали су акутан изазов.Ево четири кључна ризика:

Ризик од погрешне калибрације монетарне, фискалне или финансијске политике нагло је порастао у време велике неизвесности.

Превирања на финансијским тржиштима могу довести до погоршања глобалних финансијских услова и даљег јачања америчког долара.

Инфлација би се опет могла показати упорнијом, посебно ако тржишта рада остану изузетно тесна.

Коначно, непријатељства у Украјини и даље бесне.Даља ескалација би погоршала енергетску и прехрамбену кризу.

Све већи притисци на цене остају најнепосреднија претња садашњем и будућем просперитету због смањења реалних прихода и подривања макроекономске стабилности.Централне банке су сада фокусиране на обнављање стабилности цена, а темпо заоштравања нагло је убрзан.

Тамо где је потребно, финансијска политика треба да обезбеди да тржишта остану стабилна.Међутим, централне банке широм света морају да држе мирну руку, са монетарном политиком чврсто фокусираном на укроћење инфлације.

Снага америчког долара је такође велики изазов.Долар је сада најјачи од раних 2000-их.До сада се чини да је овај пораст углавном вођен фундаменталним силама као што су пооштравање монетарне политике у САД и енергетска криза.

Одговарајући одговор је да се калибрише монетарна политика како би се одржала стабилност цена, уз пуштање девизних курсева да се прилагоде, чувајући вредне девизне резерве када се финансијски услови заиста погоршају.

Како је глобална економија кренула ка олујним водама, сада је време да креатори политике тржишта у настајању затрпавају отворе.

Енергија која ће доминирати изгледом Европе

Изгледи за следећу годину изгледају прилично суморно.Видимо да се БДП еврозоне смањује за 0,1 одсто у 2023. години, што је нешто испод консензуса.

Међутим, успешан пад потражње за енергијом — потпомогнут сезонски топлим временом — и нивои складиштења гаса на скоро 100 процената капацитета умањују ризик од тешког рационализације енергије током ове зиме.

До средине године ситуација би требало да се поправи јер пад инфлације омогућава повећање реалних прихода и опоравак индустријског сектора.Али с обзиром да следеће године скоро да нема руског гаса из гасовода који ће тећи у Европу, континент ће морати да замени све изгубљене залихе енергије.

Дакле, макро прича за 2023. ће у великој мери бити диктирана енергијом.Побољшани изгледи за производњу нуклеарне и хидроелектричне енергије у комбинацији са трајним степеном уштеде енергије и заменом горива од гаса значи да би Европа могла да пређе са руског гаса, а да не претрпи дубоку економску кризу.

Очекујемо да ће инфлација бити нижа у 2023. години, иако продужени период високих цена ове године представља већи ризик од веће инфлације.

А са блиским потпуним престанком увоза руског гаса, напори Европе да попуни залихе могли би да повећају цене гаса 2023. године.

Слика за базну инфлацију изгледа мање бенигна него за насловну цифру, и очекујемо да ће она поново бити висока 2023. године, у просеку 3,7 одсто.Снажан дезинфлаторни тренд који долази од робе и много лепљивија динамика цена услуга ће обликовати понашање базне инфлације.

Инфлација неенергетских добара је сада висока, због промене потражње, сталних проблема са снабдевањем и преноса трошкова енергије.

Али пад глобалних цена роба, ублажавање тензија у ланцу снабдевања и високи нивои односа залиха према поруџбини сугеришу да је преокрет неминован.

Са услугама које представљају две трећине језгра и преко 40 одсто укупне инфлације, ту ће бити право бојно поље за инфлацију 2023. године.